O udruženju

Zašto smo napravili Udruženje pacijenata obolelih od melanoma i čemu ovaj sajt?

Udruženje smo napravili sa idejom da pomognemo našim lekarima u njihovim vapajima upućenim državnim organima ne bi li ova zemlja svojim građanima obolelim od melanoma pružila kakvu takvu priliku da se leče. S tim u vezi, želim odmah na početku da razjasnim dve stvari koje su važne. Ovo nije sajt na kome ćete čitati o tome kako je izmišljen lek protiv raka, ali farmako mafija ne dozvoljava da mi ozdravimo za male pare nego nas pušta da umiremo. Poštujem lekare koji me leče evo već četvrtu godinu i njihove napore da nam pomognu da ozdravimo i/ili nas što duže održe u životu. Naravno da ima lekara koji znaju više i onih koji znaju manje. Naravno da ima lekara i sestara koji su više i manje ljubazni i naravno da naš zdravstveni sistem nije idealan. Na žalost, živimo u siromašnom društvu i skupi lekovi koji pomažu obolelima od malignih bolesti za nas su uglavnom nedostižni. Ipak, smatram da moramo da pomognemo koliko je to moguće da se stvari popravljaju ili barem da se potrudimo da pomognemo a ne da tražimo pomoć u košticama kajsije ili ulju od marihuane. Nisam protiv ni jednog ni drugog, ali to na žalost ne leči od melanoma ili barem mene nije izlečilo. 

To je bilo prvo, a drugo je da bi ovaj sajt trebalo da se razlikuje od svih ostalih sajtova koje sam pregledao do sada, u tom smislu da mi nećemo prepisivati tekstove. Ako želite da saznate šta je melanom, idite na sajtove koje uređuju lekari a ima ih, hvala Bogu. Ovaj sajt bi trebalo, ako uspemo u tome, da posluži kao mesto na kome ćemo razmenjivati iskustva u lečenju ali i o organizaciji života tokom lečenja od malignih bolesti (ne samo od melanoma). Kada su me pre tri i po godine obavestili da sam postao nosilac maligne bolesti, niko mi nije rekao šta se s tim radi, a verujem da nisu ni drugima. Do tog trenutka bio sam advokat, a onda sam odjednom postao pacijent. Nisam bio neki mnogo ozbiljan advokat, ali su me učili na fakultetu godinama da bih postao pravnik, pa sam onda gulio pripravnički staž, pa sam učio šest meseci da bih položio pravosudni ispti, što je verovatno nešto najgluplje što je ljudska vrsta smislila za svog postojanja, pa opet sam bio tek osrednji advokat. A za pacijenta obolelog od melanoma me niko nije spremao. Majka mi je lekar u penziji, imali smo u bliskoj familiji smrtni slučaj od melanoma relativno skoro, ali ništa me nije pripremilo na taj trenutak kada je moj život u sekundi izmenjen iz korena.

 

Pozivam vas da ukoliko vi ili neko vama drag bolujete od ma kakve maligne bolesti, da se družimo i razmenjujemo iskustva. Siguran sam da neke velike štete od toga biti neće, a ako bude neke vajde, utoliko bolje. Jer, što kažu Čačani, mala vajda veseli čoveka.

 

Savo Pilipović